Rogovi u vreći

tresnja

Živeti život vredan življenja, floskula koja većini služi kao opravdanje za koristoljubive i sebične radnje. Ova sintagma, koja svoje korene vuče iz moralnih načela, u potpunosti  je izgubila svoje pravo značenje onog trenutka kada je čovek pogazio moralni zakon, koji bi trebalo da ga obavezuje više od pisanih i zvaničnih zakona.


Civilizacije dalekog istoka bitno se razlikuju od zapadnih po jednoj specifičnosti, a to je da pojedinac nema apsolutno nikakav značaj. Njegov život, rad i kompletan doprinos u funkciji je kolektiva. Smisao postojanja svakog pojedinca je u tome, šta i koliko on može da doprinese zajednici u kojoj živi. To je razlog zbog kojeg Japanci, kako kaže Bushido, ne žive. Oni svakoga dana umiru.

Smisao takvog stanovišta je da svako od nas treba da svakog dana iskoristi sve  svoje mogucnosti i da pri tom ne prekrši ni jednu moralnu ili pravnu normu, kao da živi poslednji dan svog života. Nije pitanje, kažu oni, da li ćemo umreti. Pitanje je samo kako ćemo to uraditi, i šta će iza nas ostati.

Kakav odnos prema sebi i drugima jedan prosečan učenik ili majstor ima u Aikido sali, govori ustvari o tome kakav odnos on ima prema svom i tudjim životima i okruženju u kojem živi. Svako od nas koji ulazimo u Dojo, trebalo bi da uvek imamo na umu da naš partner  ima bezgranično poverenje u nas. On će nam tokom čitavog treninga ustupiti ono najvrednije što svako od nas ima. Svoje zdravlje i svoje telo. Zato treba sa svojim partnerom postupati sa posebnom pažnjom. Sačuvati partnera od sebe i svojih frustracija, ideal je kojem trebamo stremiti. Kada trening počne, prestaje svaka druga aktivnost. Pažnja svakog učesnika mora biti u potpunosti usmerena ka onom što se dešava na treningu. U suprotnom trening se pretvara u nešto sasvim drugo, postoji latentna opasnost od povrede, i remeti se mir i koncentracija  ostalih vežbača. Zato, ukoliko želite da izučavate Aikido ili ste već u toj priči, zapitajte se koji je razlog što to činite.


Razlozi su uvek lični i mogu biti od onih detinjastih, pa do zdravstvenih. Ali način ostvarivanja  ciljeva koje smo sebi zacrtali  u mnogome se reflektuje i na ostale učesnike. Kao i u životu, ni u Aikidou nije primereno gaziti preko drugih, koristiti druge da bi postigli nešto. Mnogo je svrsishodnije posvetiti se radu na sebi i svom Aikido znanju koje nikada neće biti dovoljno. Ukoliko mislite da ste došli do nivoa svog Senseia, zapitajte se da li ste zaista u pravu. Ne želim da kažem da je to nemoguće, naprotiv, to je više nego poželjno, ali Aikido podrazumeva ne samo znanje izvodjenja tehnika, već poznavanje njegovih principa i njihove suštine, a za tako nešto potrebno je dugogodišnje iskustvo. Samo izvodjenje tehnika liči na praznu ljušturu koju treba napuniti nekakvim smislom. A šta je smisao, to je pitanje na koje svako od nas unutar sebe ima odgovor u zavisnosti od svog cilja. Treba voleti Aikido u sebi, a ne sebe u Aikidou.

katana2


Kao što su drevni samuraji oduvek težili savršenstvu u svim segmentima življenja, upravo tako bi trebalo stremiti i savršenstvu u shvatanju Aikidoa. Sensei  je neko ko treba samo da nam ukaže na pravac kuda ići, i da nas na vreme vrati sa stranputice, ali sam put moramo proći sami. Šta će nas sve čekati na tom putovanju, svako će iskusiti na svoj način, i svako će prepreke proći na sebi svojstven način.


Trešnjin cvet zbog svoje lepote, simbol  je savršenstva,ali i prolaznosti, i predstavlja sam život u svoj njegovoj veličini. Njegovo kratko trajanje, takodje nosi odredjenu simboliku. Kao i život. Samo blesak, a pre i posle,samo mrak. To je razlog zbog kojeg ne smemo dozvoliti da UKALJAMO naše postojanje, jer jedino je bitno šta posle nas ostaje. Pri tom UOPŠTE ne mislim na materijalna dobra, već kakav ćemo trag ostaviti u dušama drugih ljudi. Sve  što činimo za života, ostaje kao slika o nama, i ni jedan naš postupak nije moguće ispraviti.

Aikido je trešnjino drvo, a svako od nas je cvet koji se pojavljuje i traje jako kratko!!!

U prirodi čoveka je da istražuje i ispituje. Aikido je disciplina koja nam pruža neizmerne mogućnosti za to. Ispitujte, probajte, tražite, ali uvek imajte na umu da je vaša sloboda ograničena tudjim slobodama, i da se vaše želje moraju povinovati opštem dobru. Pažljivo osluškujte šta ustvari Vaš Sensei želi da Vam kaže, jer  to nikad nisu samo usputni komentari, već komentari koji u sebi imaju suštinu I koju treba sami da iskusite I prepoznate.  Uzmite od njega svo znanje koje Vam pruža. Na kraju krajeva, to je i smisao njegovog postojanja.

Uvek težite savršenstvu u Aikidou i u životu.
Budite  trešnjin cvet!!!