Struktura aikido treninga sastoji se iz nekoliko celina. Svako može intenzitet bilo kog dela treninga prilagoditi sebi, prema svojim mogućnostima.

Pripremni deo (aiki taiso)

Prvo se rade vežbe zagrevanja. Svrha zagrevanja je da pripremite svoje telo za fizičke aktivnosti. Zagrevanje se uglavnom koristi za povećanje tjelesne temperature, povećanje brzine otkucaja srca i disanja, a takođe vam pomaže da se mentalno pripremite za vežbanje. U treningu aikidoa minimalni set vežbi se tačno zna, i podrazumeva zagrevanje tela od glave do pete. One mogu biti ponekad biti zamenjene sličnima ili dopunjene novim.

Vežbe aikido kretanja (tai sabaki)

U aikidou se koriste specifična kretanja: pravolinijska i kružna, napred i nazad, kao i njihove kombinacije. Uvežbavaju se kao odvojeni pokreti, kao i sa partnerom.

Osnovna kretanja su: okret unazada (ushiro tenkan), ulazak okret (irimi tenkan), klizeće kretanje napred ili nazad (tsugi ashi).

 

Aikido padovi (ukemi waza)

Kako se u jednom delu aikido tehnika primenjuju bacanja, da bi smo sprečili povrede na treningu uvežbavamo razne tehnike bezbednog padanja. One se vrlo brzo nauče u osnovnom obliku i svako može lako da ih savlada, ali kao i u svemu, za njihovo usavršavanje do perfekcije potrebno je malo duže vreme.

Osnovni padovi su:

Pad napred koga radimo kada nam partner ravnotežu napred i prinuđeni smo da ga primenimo na način da se meko (bezbolno) kotrljamo preko podloge i opet se nađemo čvrsto na svojim nogama.

Pad nazad primenjujemo kada smo aikido tehnikom izgubili ravnotežu unazad, i meko se kotrljamo unazad tako da se opet vratimo u stabilan položaj.

Pored ovih, kasnije se uče i mnoge druge vrste padova.

Aikido tehnike 

U aikidou nema napada ni agresije. Primenjujući tehnike iskorišćavamo pravac, smer i intenzitet napada, tako da ga preusmerimo primenjujući neki od modela, tako da ga neutrališemo: bacanjem, bolnom polugom i završnom kontrolom.

Ne postoji namera da se napadač povredi. Pa kako onda treniramo?

Prvo trener pokaže pravilno izvođenje aikido tehnike, a zatim objasni najvažnije delove i ukaže na najčešće greške, koje se mogu pojaviti. Partneri prilaze jedan drugom i počinju da ponavljaju ono što je pokazano. Trener obilazi salu, i nadgleda čitav proces. Ako je potrebno daje odgovarajuće sugestije.

Osnovni sistem vežbanja je u paru, i to tako da jedan od partnera vežba odgovarajuću aikido tehniku, i za njega se kaže da daje tehniku, a drugi igra ulogu napadača izvodeći unapred određeni napad. Intenzitet i brzina napada se prilagođavaju trenutnom nivou znanja partnera koji uči određenu tehniku. Posle nekoliko takvih vežbi, uloge se menjaju.

Vremenom, kako aikidoke (vežbači) napreduju, brzina i intenzitet se postepeno podižu na viši nivo.
Kasnije se trenira i sa dva ili više partnera koji igraju ulogu napadača, kao i slobodne tehnike (nisu unapred utvrđene) od napada čija priroda, intenzitet, pravac i vrsta nam nisu unapred poznati.

Vežbe istezanja

Na kraju se rade vežbe statičnog istezanja, kojima se povećava protok krvi u mišićima i povećava fleksibilnost. Istezanjem se doprema više kiseonika i hranljivih materija u mišiće i ubrzava oporavljanje mišića nakon vežbanja.

Zaključak

Nadam se da sam uspeo da Vam objasnim u kratkim crtama kako izgleda jedan tipičan aikido trening. Naravno, tu ima još mnogo detalja, a mnogo više, i mnogo zanimljivog možete saznati na samom treningu.

[calltoaction title="Besplatni aikido trening!" button_text="PRIJAVI SE " button_link="kontakt" button_background="#e51736"]Aikido je borilačka veština samoodbrane, koja je odlična i za rekreaciju. Nisu potrebne posebne fizičke sposobnosti. Svi mogu trenirati : učenici, studenti, zaposleni i penzioneri, žene i muškarci.[/calltoaction]

Kraj svake faze trenažnog procesa u Internacionalnoj aikido akademiji je i vreme je za sumiranje rezultata, koje se ogleda kroz polaganje za stepenove u aikidou, takozvane pojaseve.

Polaganje za pojaseve kod svih stvara uzbuđenje, očekivanja, brige itd. Sve to treba posmatrati kao izazov i dodatni  stimulans da izvučete ono najbolje iz sebe.

Osvojeni pojas u aikidou je mera vaše kompetencije, karaktera i redovnog angažmana. Ukoliko ste redovno prisustvovati treninzima minimum dva puta nedeljno, i ispunjavali ciljeve koje je postavio Vaš trener, možete očekivati da ste najverovatnije zadovoljili većinu potrebnih kriterijuma za pozitivan rezultat.

Da biste položili, morate biti i sami čvrsto uvereni u to da ste u mogućnosti da prođete. Vaš instruktor mora biti siguran da ste u potpunosti sposobni i spremni.

Programom za polaganje propisano minimalno vreme između polaganja za aikido pojaseve je samo orijentaciona smernica. Možda niste spremni, i zato dajte sebi više vremena da budete pravilno pripremljeni. Prolaz ili neuspeh na polaganju su jasni kao dan ili noć, i zato je važno da poštujete mišljenje vašeg instruktora o tome da li ste spremni u ovom trenutku ili niste.

Nemojte razmišljati o drugima i o njhovom nivou znanja. Može se desiti da osećate da ste bolji od kolege koji je polagao zajedno s vama. To može biti slučaj, ali prihvatite da su neki sposobni izgledati bolje u ovom trenutku od drugih, ali se i oni nalaze u okviru očekivanja tog nivoa znanja.

Kako ocene postaju više, očekivanja rastu sa njima. Ako imate sumnje ili pitanja, obratite se svom instruktoru. Naši instruktori Internacionalne aikido akademije takođe su prošli i još uvek prolaze slična iskušenja kao i ona kojim se sada Vi proživljavate, samo su malo ispred Vas na tom putu.

Ako ipak niste uspeli, nastavite da pokušavate, ne dopustite sebi bilo kakve izgovore! Odustati na prvoj prepreci nije teško, to svako može.

Vrlo je važno ne odustati. Tek tako možete nešto i učiniti.

 

 

Aikido kao samoodbrana, povećanje psihofizičkih sposobnosti i antistres terapija

Ono što posebno izdvaja baš aikido, pored nesumnjivog unapređenja psihofizičkih sposobnosti jeste i sticanje znanja iz oblasti samoodbrane, što je opet u vezi sa povećanjem samopouzdanja i samopoštovanja (kako bi nas drugi poštovali), dok neograničene mogućnosti napredovanja u aikidou doprinose motivacionom kapacitetu, jačanju volje kao vodeće psihičke funkcije, što nas čini tolerantnijim na stresove i teškoće svakodnevnice.